Zaboravila sam taj period. Mislim, ne ceo, samo delove. Onaj bezrbizni deo mog zivota kada me nije bilo briga ni za sta. Da li cu imati dovoljno novca, da li cu preci odlicna, da li ce mi buducnost zavisiti od nekih detalja. Da li moram odgovorno da postupim zbog sebe i okoline.
Kada sam se brinula samo o tome da li cu imati toplu ruku moje majke da drzi moju preko ulice. Da li cu ih imati uvek tu, moju porodicu, da me cuvaju i paze... Kada mi je najveca briga bila da crtani ne zakasni....
Probala sam mamino odelo, nosala njene 10 brojeva vece cipele i jedva cekala. Da odrastem. Da imam dovoljno godina da nosim iste takve.
Mazala sam njene ruzeve i senke po celom licu i jedva cekala. Da odrastem i naucim pravilno da se sminkam, bez greske.
Igrala sam se u komsiluku straze, zmurke i svih ostalih igara u kojima su uglavnom decaci ucestvovali. Ali, iz prikrajka sam gledala devojke kako se setaju sa svojim momcima drzeci se za ruke. Iz ociju iz je izbijala ljubav. I jedva sam cekala. Da odrastem i ja dozivim taj mekani dodir necije ruke pored moje. Da dozivim tu predivnu pravu ljubav koja sija iz ociju kao uzareni oganj.
I eto. Odrasla sam. Ne znam kad pre. Ne secam se tog dana kada sam postala devojka. Niko mi nije rekao "Od danas si mlada zena". Svi su cutali, pravili se ludi na tu cinjenicu. Niko nije hteo da mi kaze, a mogla sam da se spremim za to. Da se jos malo igram napolju i zavidim devojkama. Mogla sam. Ali, nisam. Ponosno sam spakovala svoje Barbike i ostale lutke, polu ocesljane i ocucene- nisam stigla da zavrsim, zurila sam da odrastem.
Spakovala sam ih u kutiju od prvih "ukrasnih" cipela koje sam dobila. Ne, nisu bile na stiklu, ali su jasno stavljale do znanja da nisam vise dete.
Ahhh, samo da sam znala kako je biti veliki. Kako je to biti zrela licnost koja treba da se bori za svoja uverenja i da drzi do svojih stavova. Samo da sam znala. Nikada ne bih pristala da odrastem
Samo zelim da opet budem mala slatka devojcica iscepanog odela, umazana u blato, koja srecno i bezbrizno zivi svoj mali divni, deciji svet.
Kad smo to porasli, a nismo ni svesni toga bili? Kako li nas je zivot tako prevario i nasamario???
